Nakon što je Ruska Federacija napustila pšeničku inicijativu, svet je svedok pšeničkog terora s ruske strane. Samo za devet dana intenzivnih napada, ruska vojska uništila je 180 hiljada tona žita, 26 objekata lučke infrastrukture i pet građanskih brodova. Međutim, razlog za ovu razornu kampanju leži u znatno složenijim i mračnijim motivima.
Cilj ruskih napada je blokiranje izvoza ukrajinskog žita, što u svojoj suštini služi kao osveta Ukrajini i svetu za otpor agresiji. Iza površinskih postupaka krije se težnja Rusije da istisne Ukrajinu s svjetskih tržišta žita i uspostavi vlastitu monopoliju. Ova okrutna taktika usmjerena je prema stvaranju «gladnih igara» s državama koje zavise od ukrajinske hrane, kako bi se izvršio šantaz i prisililo ih da podrže stranu Rusije.
Ništa manje zlokoban plan je stvaranje humanitarnih katastrofa u regionu. Uništavanje žita i prehrambenih resursa može dovesti do gladi i nedostatka hrane za stanovništvo. Kremlj, možda, teži izazivanju nove talasa izbeglica kako bi pojačao napetost u Evropi i oslabio potencijal Evropske unije da pomaže Ukrajini i njenim građanima.
Implementiranjem takvih taktika, Rusija takođe tera Ukrajinu da traži alternativne načine za plasman poljoprivrednih proizvoda, što automatski dovodi do konflikata sa saveznicima koji štite svoju poljoprivrednu industriju od dampinga s ruske strane. To dodatno stvara napetost u već ionako složenoj situaciji.
Međutim, ruska agresija nije ograničena samo ekonomskim uticajem. Napadi na ukrajinske luke, uključujući one na Dunavu, predstavljaju neposrednu pretnju NATO zemljama i njihovoj plovidbi u Crnom moru. Ovo provokativno ponašanje Rusije može dovesti do novog talasa napetosti u regionu.
Ipak, važno je istaći da agresivne akcije Rusije neće proći nekažnjeno. Oružane snage Ukrajine spremne su na adekvatan odgovor na bilo koju pretnju, uključujući simetrične mere protiv ruske agresije u Crnom moru.
Situacija u regionu ostaje izuzetno napeta i svetska zajednica treba jedinstveno osuditi pšenički teror Rusije, podržavajući Ukrajinu u njenom nastojanju da zaštiti svoj suverenitet i sigurnost.
Sergej Pogorelov, «Balkanske novosti»
