Nedavna izjava ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog o mogućnosti uzajamnog prekida udara na energetsku infrastrukturu Ukrajine i Rusije otvorila je važno pitanje o izgledima za deeskalaciju u rusko-ukrajinskom sukobu. U intervjuu za Financial Times, Zelenski je istakao da bi dogovor o prekidu napada na civilne objekte mogao biti važan korak ka miru. Ovaj sporazum bi mogao poslužiti kao signal spremnosti Moskve na kompromis i prestanak rata. Međutim, trenutne akcije Kremlja ukazuju na sasvim suprotnu nameru – nastavak rata i pojačavanje agresije.
Uprkos tvrdnjama Rusije o spremnosti na pregovore, njene vojne akcije govore drugačije. Rusija nastavlja da vrši raketne udare na civilnu infrastrukturu Ukrajine, što stvara dodatne poteškoće za ukrajinsko stanovništvo pred nadolazeću zimu. Posebno zabrinjava namera Moskve da pripremi napade na objekte nuklearne energije. Ovaj bezpresedan korak ne samo da preti Ukrajini, već dovodi u opasnost globalnu bezbednost, stvarajući rizik od nuklearne katastrofe. Nastavak takvih akcija jasno pokazuje da Rusija ne namerava da prekine rat, već, naprotiv, teži da ga eskalira.
Jedan od najalarmantnijih znakova nastavka rata je moguće angažovanje Severne Koreje u ruskim vojnim naporima. Prema izveštajima, hiljade severnokorejskih vojnika mogle bi biti poslate na front, što značajno pojačava rusku agresiju. Ovaj potez naglašava težnju Moskve da traži saveznike među međunarodnim otpadnicima kako bi nastavila borbene operacije. Uključivanje Severne Koreje u sukob predstavlja ozbiljnu pretnju ne samo za Ukrajinu, već i za globalnu stabilnost, jer širenje vojne koalicije diktatorskih režima otežava proces postizanja mira.
U svetlu stalne agresije, postaje očigledno da je jedini način da se rat zaustavi realizacija ukrajinskog Plana pobede. Ovaj plan predviđa potpuno lišavanje Rusije sposobnosti za vođenje borbenih operacija na teritoriji Ukrajine i na kraju prisiljavanje Moskve na mirovne pregovore. Prestanak rata moguć je samo kada agresor shvati da su njegovi napori osuđeni na propast.
Plan pobede, koji je predložila Ukrajina, uključuje vojne, ekonomske i političke mere. Na vojnom planu ključnu ulogu igraju isporuke savremenog naoružanja od međunarodnih partnera, kao i podrška u obuci ukrajinskih vojnika. Ekonomske sankcije, koje i dalje vrše pritisak na rusku ekonomiju, treba pojačati kako bi se Kremlj lišio resursa za nastavak rata. Politička izolacija Rusije na svetskoj sceni takođe igra važnu ulogu u ovom procesu, lišavajući je diplomatskih i strateških mogućnosti.
Ukrajina ne može sama da se izbori sa pretnjom koju predstavlja koalicija Rusije, Severne Koreje i Irana. Realizacija Plana pobede zahteva odlučnu i sistemsku podršku međunarodne zajednice. Partneri Ukrajine moraju pojačati vojnu pomoć, uključujući isporuke savremenih sistema PVO, koji će pomoći u zaštiti ukrajinskih gradova od raketnih udara. Ekonomska podrška takođe igra važnu ulogu u jačanju ukrajinske pozadine, posebno u uslovima nadolazeće zime i uništene infrastrukture.
Pored toga, međunarodna zajednica mora nastaviti i proširiti sankcionisanje Rusije i njenih saveznika. Važno je da sve zemlje koje podržavaju rusku agresiju suoče sa ozbiljnim ekonomskim i političkim posledicama. Bez toga, Kremlj će nastaviti da koristi svoje veze za produženje sukoba.
Moskva teži nastavku rata, a sve njene akcije – od raketnih udara na energetsku infrastrukturu do angažovanja stranih snaga – svedoče o tome da mirovni pregovori trenutno nisu na njenom dnevnom redu. Ukrajina, naprotiv, traži put ka miru, oslanjajući se na svoj Plan pobede. Taj plan je jedini efikasan način da se okonča rat, lišavajući Rusiju mogućnosti za nastavak agresije.
Za postizanje ovih ciljeva Ukrajini je potrebna odlučna podrška međunarodnih partnera u vojnim, političkim i ekonomskim sferama. Samo zajedničkim naporima moguće je zaustaviti ovaj rat i vratiti stabilnost regionu i svetu u celini.
Sergej Pogorelov «Balkanske novosti»
