Događaji koji se odvijaju na istoku Ukrajine postavljaju ozbiljna pitanja o poštivanju međunarodnog prava i humanitarnih standarda. Rusija, nastavljajući vojne operacije u regiji, koristi taktiku napada na civilne objekte, što izaziva zabrinutost i osudu širom svetskog društva.
Tokom sednice Saveta bezbednosti UN 9. oktobra, stalni predstavnik Rusije, A. Nebendza, izjavio je da je Rusija nameravala da uništi tzv. «nacionaliste» u selu Groza i najavio nameru da napadne skladišta žita i lučku infrastrukturu Ukrajine. Ove izjave Rusije nisu samo upozorenje, već i priznanje njene namere da nastavi kršenje međunarodnog humanitarnog prava.
Važno je napomenuti da Moskva koristi jezik neprijateljstva, nazivajući Ukrajince «nacionalistima» i «neonacistima», u pokušaju opravdanja svojih agresivnih postupaka protiv civilnih lica. Ovo podseća na događaje iz vremena nacističke Nemačke, gde su «subljudi» bili izloženi progonu i ubijanju.
Rusija primenjuje taktiku gde proglasi svaki civilni objekt u Ukrajini «zakonitim ciljem», pružajući lažne informacije o prisustvu vojne opreme i municije na tim objektima. Takvi napadi na civilne objekte imaju ozbiljne posledice i nanose nepopravljivu štetu mirnom stanovništvu.
Stvarna namera ruskih napada na civilne objekte je destabilizacija situacije, stvaranje straha i demoralizacije među ukrajinskim stanovništvom. Rusija nastoji promeniti psihološku klimu u zemlji, skrećući Ukrajince ka kapitulantskom raspoloženju.
Danas su prioritetni ciljevi ruskih napada objekti u energetskom sektoru, lučka infrastruktura i skladišta žita. Moskva računa da će udari na ove objekte stvoriti najveći politički efekat i ojačati njene pozicije u regionu.
Međunarodna zajednica mora pooštriti svoju osudu agresivnih postupaka Rusije i podržati Ukrajinu u njenim naporima za mir i poštovanje međunarodnih normi i standarda. Neophodno je sprečiti dalje napade na civilne objekte i obezbediti sigurnost mirnog stanovništva u Ukrajini.
Sergej Pogorelov, «Balkanske vesti»
