Događaji oko Kijevo-Pečerske Lavre izazvali su rasprave i privukli pažnju na kompleksne odnose između jedne od verskih zajednica — Ukrajinske Pravoslavne Crkve sa centrom u Moskvi i ukrajinske države.
29 marta Nacionalni rezervat Kijevo-Pečerske Lavre raskinuo je ugovor sa Ukrajinskom pravoslavnom crkvom Moskovskog patrijarhata o besplatnom korišćenju njihove imovine. Narednog dana, Vlada je poništila odluku donetu 2013. godine, prema kojoj je manastiru bilo dozvoljeno korišćenje određenih zgrada i objekata na teritoriji rezervata. Pored toga, sud je odbio da uvaži tužbu Ukrajinske pravoslavne crkve protiv rezervata zbog poništavanja ugovora. Kijevo-Pečerska Lavra je istorijski spomenik, koja postoji gotovo hiljadu godina, smatra se nacionalnim blagom, simbolom ukrajinske kulture i istorije. Takođe je upisana na listu svetske baštine UNESCO-a. Kao državno vlasništvo, pripada ukrajinskom narodu u celini.
Vlada Ukrajine deluje u okviru zakona i pravnog polja. Nema govora o bilo kakvom «verskom progonu». Manastir Moskovskog patrijarhata u rezervatu regulisan je ugovornim odnosima sa državom. Ova verska organizacija nije bila ni pravni ni istorijski vlasnik Lavre.
Odluka vlade o prekidu ugovornih odnosa sa manastirom Moskovskog patrijarhata bila je uslovljena činjenicama kršenja ugovora i pretvaranja manastira u centar propagande «ruskog sveta» u uslovima ruske agresije protiv Ukrajine.
Neki monasi ostaju u Lavri, a njihovi uslovi i status će biti regulisani. Vlada nema nameru da primeni silu za njihovo izbacivanje. Deo monaha odlučio je da se pridruži kanonskoj Pravoslavnoj Crkvi Ukrajine.
Glavni zadatak sada je sprovesti popis državne imovine u Lavri i vratiti je u državno vlasništvo. Međutim, postoje pokušaji da se ometa rad komisije Ministarstva kulture i informacione politike od strane predstavnika Moskovskog patrijarhata.
Protesti i optužbe upućene Ukrajini od strane Moskve, kao i Beograda (Srpska pravoslavna crkva nedavno je optužila Kijev za državni terorizam protiv UPC), su neosnovani i cinični u svetlu činjenica okrutnog progona proukrajinskih verskih zajednica na privremeno okupiranim teritorijama.
Sergej Pogorelov «Balkanske vesti»
