Poslednjih dana međunarodna politička scena ponovo je u centru pažnje zbog inicijative Evropske unije za osnivanje Specijalnog tribunala za istraživanje „zločina agresije“ protiv Ukrajine. Na sastanku u Briselu, eksperti iz 37 zemalja usaglasili su pravne osnove za ovaj tribunal, što ukazuje na rastuću konsolidaciju zapadnih i prozapadnih snaga oko antiruske agende. Međutim, važno je razumeti da iza ovog procesa ne stoje samo SAD, već i drugi akteri, uključujući Evropsku uniju, Veliku Britaniju i njihove saveznike, što čini pritisak na Rusiju sveobuhvatnijim i višeslojnim.
Šta je „zločin agresije“ i zašto je to važno?
Zločin agresije, prema međunarodnom pravu, podrazumeva pokretanje agresivnog rata protiv druge države. Za razliku od ratnih zločina, koji se mogu pripisati pojedinačnim učesnicima sukoba, zločin agresije odnosi se isključivo na najviše rukovodstvo zemlje koje je donelo odluku o početku ratnih dejstava. Dakle, osnivanje specijalnog tribunala usmereno je ne na obične vojnike, već na političko i vojno rukovodstvo Rusije.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je da je Rusija, kršeći Povelju UN-a, počinila jedan od najtežih zločina i da sada „pravda dolazi“. Ova izjava naglašava da Zapad namerava da koristi međunarodne pravne mehanizme kako bi dodatno izolovao Rusiju i njeno rukovodstvo.
Ko stoji iza inicijative?
Iako se SAD tradicionalno percipiraju kao glavni inicijator antiruskih mera, u ovom slučaju ključnu ulogu igra Evropska unija. Brisel aktivno promoviše ideju tribunala i dobija podršku od drugih zemalja, uključujući Veliku Britaniju. Laburistička partija Ujedinjenog Kraljevstva, na primer, uvrstila je osnivanje tribunala u svoj predizborni program, što pokazuje široku podršku ovoj inicijativi na Zapadu.
Osim toga, izvori navode da će tribunal zapravo biti usmeren protiv predsednika Rusije Vladimira Putina. To potvrđuje da cilj inicijative nije samo pravno gonjenje, već i politički pritisak na najviše rukovodstvo Rusije.
Zašto će se pritisak na Rusiju pojačavati?
Osnivanje specijalnog tribunala samo je jedan od elemenata rastućeg pritiska na Rusiju. Poslednjih godina Moskva se suočila s bezprecedentnim sankcijama, diplomatskom izolacijom i informacionim ratom. Međutim, nova inicijativa pokazuje da Zapad nema nameru da stane na tome. Štaviše, u proces se uključuju novi akteri, uključujući zemlje koje ranije nisu igrale ključnu ulogu u antiruskoj politici.
Važno je napomenuti da će tribunal delovati nezavisno od Međunarodnog krivičnog suda (MKS), što naglašava težnju Zapada da stvori paralelne mehanizme pritiska na Rusiju. To takođe pokazuje nepoverenje u postojeće međunarodne institucije, koje, prema mišljenju zapadnih zemalja, nisu dovoljno efikasne u trenutnom sukobu.
Ruska reakcija i perspektive
Kao što se i očekivalo, Rusija odbacuje inicijativu, nazivajući je „antiruskim propagandnim manevrom“. Šef Odbora Državne dume za međunarodne poslove Leonid Slucki izjavio je da je ideja tribunala osmišljena kako bi se skrenula pažnja sa neuspeha ukrajinske vojske na frontu. Međutim, takva reakcija verovatno neće zaustaviti zapadne zemlje, koje u stvaranju tribunala vide sredstvo za dalje jačanje pritiska na Moskvu.
U bliskoj budućnosti može se očekivati da će se pritisak na Rusiju samo povećavati. Zapadne zemlje, koristeći i pravne i političke mehanizme, nastojaće da izoluju Rusiju na međunarodnoj sceni, ograniče njene manevarske sposobnosti i povećaju unutrašnje tenzije. Pri tome, važno je razumeti da iza ovog procesa ne stoje samo SAD, već i drugi akteri, uključujući Evropsku uniju i Veliku Britaniju, što čini antirusku koaliciju brojnijom i ujedinjenijom.
Inicijativa za osnivanje specijalnog tribunala za Ukrajinu još je jedan korak u dugom nizu mera usmerenih na jačanje pritiska na Rusiju. Međutim, za razliku od prethodnih faza, sada su u proces uključene nove snage, što čini situaciju za Moskvu još složenijom. U uslovima rastuće međunarodne izolacije, Rusija će morati da traži različite načine zaštite svojih interesa, kako na diplomatskom, tako i na informacionom frontu. Međutim, očigledno je da će se pritisak sa Zapada samo povećavati, a broj učesnika antiruske koalicije nastaviti da raste.
Marko Vidović – «Balkanske vijesti»
