Foto: FoNet/MUP Srbije
Poziv srpskih vlasti i najave transparentne istrage FBI-ja i FSB-a o navodnoj upotrebi „zvučnog topa“ tokom protesta 15. marta u Beogradu otvorili su i pitanje urušavanja suvereniteta Srbije takvim činom.
Naši sagovornici podeljeni su kada je u pitanju urušavanje suvereniteta istragom koju bi u Srbiji vodile strane bezbednosne organizacije.
Potpredsednik Vlade Aleksandar Vulin i ministar spoljnih poslova Marko Đurić poslednji su u nizu srpskih zvaničnika koji su najavili dolazak ruskog FSB-a i američkog FBI-ja.
Vulin je u sredu na RTS-u rekao da očekuje da će ruska služba FSB uskoro poslati svoju delegaciju stručnjaka i da će izaći sa jasnim stavom da li je korišćeno sonično oružje na studentskom protestu u Beogradu. „Ne znam da je ikada neka vlada bila toliko transparentna da je rekla: dođite i proverite. Siguran sam da će FSB to istražiti u najkraćem mogućem periodu“, ocenio je Vulin.
Vulin: Očekujem da će FSB uskoro poslati delegaciju da ispita šta se desilo na protestu u Beogradu
Ovakve najave proizvele su u javnosti paralele sa 1914. godinom, kada je tadašnja Kraljevina Srbija odbila ultimatum Austrougarske i zahtev da njihovi organi vrše istragu u Srbiji povodom ubistva Franca Ferdinanda.
Ljušić: Srbija nekada rizikovala rat zbog zaštite suvereniteta
Radoš Ljušić, istoričar i profesor Filozofskog fakulteta u penziji, navodi da je Srbija 1914. branila svoj suverenitet i time izložila sebe velikoj opasnosti da uđe u rat sa jednom velikom svetskom silom, ali da je danas slika potpuno drugačija.
Ipak, napominje da Srbija nije suverena država još od 1999. godine.
„Od Srbije je otcepljen veliki deo teritorije i ona se od tada nikada nije vratila u granice jedne normalne evropske države koja može svojim kapacitetom da garantuje suverenitet svojim građanima“, navodi on.
On kaže da treba imati na umu da je Austro-Ugarska stavila Srbiju pred jedan veliki problem, a to je da dozvoli da se na teritoriji Kraljevine Srbije ispita da li su državni organi Kraljevine umešani u Sarajevski atentat.
Statua Gavrila Principa; Foto: EPA/ANDREJ CUKIC
„I to je, naravno, taj ultimatum koji je Austro-Ugarska uputila Srbiji. Srbija je odgovorila polovično – dakle, veći deo tih zahteva je prihvatila, a dva zahteva je odbila smatrajući da oni zalaze u pitanje suvereniteta te države. Dakle, Srbija je branila svoj suverenitet i time izložila sebe velikoj opasnosti da uđe u rat sa jednom velikom svetskom silom. Danas imamo sasvim drugačiju situaciju“, kaže.
Situacija je drugačija jer, kaže on, vlast sada zove velike sile da ispitaju neke stvari koje Srbija može i sama da uradi. „Pitanje je samo da li to hoćemo da uradimo“, poručuje Ljušić i napominje da ovakvu najavu smatra „jednom velikom besmislicom“.
On napominje da svaka država ima svoju državnu bezbednost koja je dužna da brine o svojoj državi i o svom narodu.
„Ona država koja nije u stanju da brine o svojoj državi i o svom narodu, a poziva drugu državnu bezbednost da utvrdi neku činjenicu u vezi sa nekim događajem, dovoljno govori koliko je ta država nesposobna. Ja lično mislim da je naša državna bezbednost izuzetno sposobna – sposobna je da prati svakog građanina koji misli drugačije od onih koji su na vlasti. Prema tome, državna bezbednost kod nas sve zna i nije potrebna nikakva pomoć“, navodi.
Foto: FoNet/ Nenad Đorđević
Ljušić kaže da ono što se desilo na protestu 15. marta u Beogradu jeste nešto što zaslužuje svaku vrstu osude i nešto što je veoma lako dokazati – „da nije došlo s Marsa nego može biti i sa Palate Albanije“.
„Nama nije potrebna ni ruska ni američka obaveštajna služba da mi utvrdimo šta se desilo u subotu, kada je bio jedan od najvećih protesta građana Beograda. Vlast traži pomoć sa strane kako bi našla neku vrstu alibija da sa sebe skine odgovornost“, navodi.
Kovač: Šalje se loša slika, problem srpskih institucija
Narodnom poslaniku Mitru Kovaču pre svega je problematična loša slika koja se šalje ovakvim pozivom FSB-u i FBI-ju, jer se, navodi, na indirektan način priznaje da se nalozi nadležnih institucija Srbije ovde neće uvažiti.
„Protiv sam tako olakih posezanja za stranim institucijama, ne poštujući svoje, a to se dešava i u mnogim drugim oblastima. Pozivamo neke strance, zarad podilaženja i nepoverenja prema svojim ljudima koji su iz te struke“, ukazuje Kovač, koji je i član skupštinskog Odbora za bezbednost i unutrašnje poslove ispred „MI – glas iz naroda“.
General smatra da se vlast odlučila na ovaj poziv da bi se lakše prihvatile neke realnije informacije o navodnoj upotrebi zvučnog topa.
„Lično nisam baš presrećan što se konstituišu i angažuju institucije iz bilo koje države sveta – da li je to Amerika, Rusija, bilo koja država EU. Verujem u neke kapacitete institucija Republike Srbije, da one mogu po svojoj nadležnosti tražiti i javnosti predočiti informacije šta se zaista desilo toga dana. A to što angažuju te institucije, mislim da je zbog pritiska i naboja koji postoji povodom društvene krize više meseci i da se lakše prihvati činjenica koju bi saopštile te, kao, relativno nezavisne institucije iz inostranstva“, kaže Kovač.
foto (BETAPHOTO/MILOŠ MIŠKOV)
Takav poziv govori i o problemu institucija u Srbiji, smatra on, i dodaje da svako mešanje stranih institucija u poslove za koje postoje plaćene nadležne domaće institucije umanjuje kapacitete države i njen suverenitet, ali, s druge strane, kaže da suverenitet Srbije neće biti poptuno urušen.
„Odnosno, to predstavlja indirektno priznanje da nemamo relevantne institucije. A ja zaista mislim da ih imamo i ne treba pozivati strance dok još imamo svoje kredibilne institucije“, ističe on.
Kovač navodi i da zavisi od volje FSB-a i FBI-ja da li, iz političkih ili drugih razloga, žele da učestvuju u tome da budu nekakav medijator koji će da plasira kredibilne informacije.
„Ne ostaju neki vidljivi tragovi posle upotrebe takvih sredstava, izuzev snimaka sa manifestacija koje su se desile na licu mesta. Sad je pitanje odnosa tih institucija – da li na osnovu toga mogu dati objektivan i relevantan nalaz“, ukazuje.
Stojanović: Prikrivanje obaveze prema Evropskom sudu za ljudska prava
Maja Stojanović, izvršna direktorka Građanskih inicijativa, kaže da je moguće da je najava uključivanja FSB-a i FBI-ja u istragu vlastima način da prikriju informaciju da imaju obavezu da odgovore Evropskom sudu za ljudska prava o mogućoj upotrebi soničnog oružja. To su od Evropskog suda zahtevale organizacije civilnog sektora iz Srbije, među njima i Građanske inicijative, a rok za odgovor je 31. mart.
„Vlastima je u interesu da naprave šum i kreiraju maglu oko svih obaveza državnih institucija. Međutim, propagandna mašina koju koriste unutar Srbije ne poništava obavezu države prema ovom sudu“, kaže ona.
foto FoNet Aleksandar Barda
Stojanović kaže da ne veruje da FSB i FBI imaju vremena i ingerencije da se bave ovim pitanjem, a ukoliko je poziv zaista poslat ovim agencijama, to predstavlja, smatra ona, samo još jedan način političke manipulacije javnim mnjenjem.
„Naše institucije, kad bi radile svoj posao i kad ne bi bile politički kontrolisane, imale bi kapaciteta da obave ovakvu vrstu istrage“, navodi. Ukoliko domaće institucije to ne učine, to predstavlja samo još jedan dokaz da su pod kontrolom vlasti, zaključuje Stojanović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
Source link: www.danas.rs
